Srpski književni glasnik

СРПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХУ1ШП, 'БРОЈ 2. — 16. Јун, 1907.

У МЕЋАВИ И МАГЛИ.

Подбочила бура а залепршао ситан снијег, к'о оно љети кад дигне прашину и завитла њом, мислиш закрилили су широм низ дубраве ђаволски сватови... Огољело јошиково и врбово грање, поред ријеке, повија се до црне земље вршиками, као да се моли Богу или врагу, јер изгледа да је овај крај Бог оставио без своје милости да нечастиви над њим царује...

Корак за кораком, корачају као на неку љуту силу, двојица сељака, пртећи један за другим к'о ждралови, је је пут уз ријеку заметен, па се не зна ни ђе је био. Обојица носе торбице на леђима и у њима по неколике оке брашна кукурузна.

Нијесу просјаци, зер су просјаци одјевенији, а у њих су рубине од самих закрпа. гуњеви од самих закрпа, капе. опанци и чарапе исто тако; онуда куд су гаће подеране испод кољена, упада снијег и црвени се месо.

У сусрет њима иђаху троје; како се направило од оне мећаве, не мош распознати ко је, јеј се мећава омотава око њих као да ће једно од њих трога да подигне и однесе у своје јазбине...

— Ко би оно могао бити упита први сељак.

— Ја мним да су жандари. рећи ће му друг, про-

56