Srpski književni glasnik

NV o ya 40 i aa O ya ГИ НА Винко

=

884 Српски Књижевни ГлАСНИК.

лице... Изнајприје мишљах, да је закон пушка, једна, двије. три или колико му драго... Тако сам једноч видио, пдвезали чојеку очи и свезали га за једно дрво. а пред њим ископата рака. њих неколико подигли пушке, нанишанише и — прасе! У треп ока, онај се куканац пресумити и крв га обли по образу и прсима... Послије тога сам дуго др жао да су те пушке које убијају људе — закон! Јер се тада ту говоркало: закон, закон... Други пут, видио сам кад опет једног објесише, Још при исповједи чух из попови уста ђе рече: закон, по закону... и кад оном намјетнуше. конопац на прат и истегоше на дирјек.. онда сам држао к'о у воску, да је онај конопац... закон... Држао сам га баш ев“ овако у руци, па онако нешто промишљам у себи... закон... боже мој... ето што ти је закон... Па ми сл нешто спе чини да онај конопац није к'о други конопци... Кашње опет, код нас казнише по петнаест дана решта, за ону сјечу шуме у Репушњаку, ја усјек'о само један нарамчић, а било је више од пола суви, јер клипа код куће не имадох, а дјеца се скоцањила од студени... Колико нас је било у оној собетини, ко кад ућераш педесет крмака у један мали кочачић, па све један на другом,

мислио сам неће ни један жив зоре дочекати. већ ће све

и“, *

погинути. Ето, колико сам будала, мислио сам опда, да је и онај решт... закон, јер нас лугари осудише, кажу, по

Дика

закону... Једва послије дознадох, да је закон — књига, убио

A

MOL ara ИЕ Rijeci vaat JO ONI KOS

Lee ak 4 у

га Бог драги! и кад је год поп долазио мојој кући, да

+

e

свети водицу, чув'о сам се да не дотакнем опи“ његови! књига, ко врела гвожђа...

: и

њи

Онај први сељак лијепо застаде и окрену се: — Ето, по том ти опет не знаш шта је закон, AKU ти оћеш да знаш шта је закон, ти мене питај.. И ја сам тако испочетка мислио, ко и ти, да су пушке закон, јер кад жандари кога поћерају кажу: у име закона, па скину пушке... Али сам послије тога Орзо дозпао. Закон јест“ књига, ко што ти велиш, али пије она што попови носе, Закон стоји у суду, гледао сам га својим рођеним очима, — То је волика књига вели сељак и показује руком