Srpski književni glasnik

У МеЋАВИ и МАГЛИ. 885

као од по метр:. у њој је исписано све царском руком; ако си убро чиј куруз или мисирачу, све стоји колико ћеш се осудити. И онда и то стоји, ако би се осуђћивао ти и, рецимо, кнез, или који други наки ко кнез, онда онај судац суди тако: ти, кнеже, или ти други, што имаш два вола двије краве, петеро крмака и парипа, не можеш дочекатмл како ваља у своју кућу, и кнеза и шикутора и порезника и жандаре и виланце, даћеш мало глобице, а ти, Ђукане Вујићу, што немаш пред кућом, ни пилета ни штенета ајде на робију!

— Па зар то све тако стоји у закону 7 пита га друг.

— Стоји ли, не стоји, — не знам, а дашто него да стоји, кад се тако суди. Кнезу и бегу мора бити право, Ha KOM било, ком! не било.. А суди се то и брез закона, и не гледа се често пута у закон, а каже се: по закону.

У разговору обојице сељака ирама Микачином кућом, јер им се причу из куће ко нека пјесма...

— На коме је кукавица дјецу оставила 7 рече један од њих.

Кућа није : ила ни налик на кућу, већ као наслан за козе и овце. Плетер подагњио, а и кров тако, сад је навалио још и намет од снијега, под којим кров од бујади сагњева, те се већ на средини улегнуо и сваки час

може да се унутра сруши. Сад је отишао домаћин од куће, те нема ко скидати снијега.

Кад су жандари потјерали Микачу. она погледа на кров. — Чекај, господине, бога ти, да скинем. вели, она] намет затрпаће ми дјецу...

— Хајде! хајде! издиру се жандари, нема се ту кад чекати!...

И за то Микача се често пута и обазире на своју

о кућу. кад се испне на који брдељак или главицу, одакле : види куће,

Чини јој се већ ко да чује гдје пуцкају оне по-

прјечне гредице од јошикова дрвета. Њу подилазе трнци

и једнако се обазире натраг, к'о вучица коју ловци крену