Srpski književni glasnik

У. МЕЋАВИ И МАГЛИ. 487

Кад се та мала пратња умори, онда се опет поново крене мирно путем, а на оном мјесту остаје тарац и околишај за два три армана огољеле земље, као да је стотину вукова или међеда врло... Микача са замазаним искрвављеним лицем, а и жандари исто тако. Само што је један од њих замотао са рупцем око. А у Микаче крваве маснице по прсима и рукама... Микача једнако прти, све као и прије, као да није ништа ни било. За часак је заборавила на дјецу, па је онда и мирнија...

Буре једнако савија са свију страна и тјера снијег у очи. Грање се сагиба до земље, шкрипи, пишти, и та се шћека чује надалеко ријеком.,,

Жандари и Микача пријеђоше ријеку и Панића мост У оног једног жандара, баш оног што је повезао око, види се гдје виси отрагу на кабаници повелики лапаћун. To чврсто царско сукно могли су само чији чврети и јаки зуби одвалити.

Кад бише на Пријегоне, код оних турских гробова, што су крај пута, које је Пеција прије четрдесет и четири године исјекао -— Микача застаде, погледа у жандаре, па пружи онако свезане руке на гробове.

— Шта је“ питају је они, у пар оштро и љутито.

— НВидите ли оне гробове!

— Хајде! Шта ти је за гробовима.

— И оно су били зликовци и крвопије.. вели она отежућим гласом, и пође даље...

И читава јој прошлост тога доба изађе пред очи. Била је још као цурица од десетак година и запристаjana уз старију сестру, која је ишла за овцама, а била већ на удају.

Петар Пеција и Петар Гарача су онда заједно хајдуковали. Пеција је био старији, а Гарача млад момак, а лијеп и наочит, љепши од сваке ђевојке. Имао је опет грло ко пи једна ђевојка тада што није имала, па кад запјева бријегом уз тамбуру, чини се, Боже драги, све пјева онуд куд они пролазе... Гарача имађаше велику ману која