Srpski književni glasnik

БОГОВИ У ИЗГНАНСТВУ.

Чудновата је ствар еписатељство. Један има среће у њему, други нема. Најнесрећнији је можда мој пријатељ Хајнрих Кицлер, Магстзаег Атвбшо у Гетингену. Нико тамо није тако учен, тако богат идејама, тако марљив као тај мој пријатељ, па ипак до сада још се није на лајпцишком вашару појавила ниједна његова књига. Стари ШтифФел у у библиотеци увек се насмешио, кад га је Хајнрих Кицлеј замолио за какву књигу која му је потребна за његово дело које му је баш „под пером.“ „Остаће још дуго под пером“, промрмљао би стари ШтињФел, пењући се на лествице за књиге. Чак су се и куварице смешиле кад су у библиотеку ишле по књиге „за Кицлера.“ Он је уопште важио као магарац, а у ствари је био само поштен ч0чек. Нико није знао прави узрок што није изишла ниједна његова књига. а ја сам га пронашао сасвим случајно, кад сам једанпут око поноћи отишао Кицлеру да код њега запалим своју свећу, јер он је становао у суседној соби до моје. Баш је свршио једно велико дело о Одличности Хришћанства; али он као да се због тога није нимало радовао, и с тугом је посматрао свој рукопис.

— "Твоје ће име најзад ипак. рекох му ја, светлити у лајпцишком каталогу међу довршеним књигама!

— Ах не! уздахну он из дубине груди, и ово дело мораћу бацити у ватру као и ранија...

И тада ми је поверио своју страшну тајну. Бедног магистра сналазила је заиста најгора несрећа кадгод је писао књигу. Пошто је за тему, коју је хтео да докаже, изнео све своје разлоге, он је мислио да је дужан да са-

општи и приговоре које би можда могао навести који про-