Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. Пвеме ВАСЕ ЖивковиЋаА. Београд, 1907.

У лепом издању књижаре С. Б. Цвијановића. изишле су Песме једнога од бољих и заборављених старијих песника наших, Васе Кивковића. Издање је за штампу критички приредио Г. Др. Милан 'Ћурчин. који је уз то написао и дужу биограФсску слику песникову и стручан и занимљив чланак о његовим ваљаним преводима са немачкога. Уз та два чланка о Живковићу, а пред самим песмама, иду још два чланка : књижевна слика Васе ИСивковића, од Јована Скерлића, и чланак Тодора СтеФановића Зиловскога, где се износе успомене матере пишчеве, г-ђе Милице СтеФановић Виловски о животу у родољубивом српском Панчеву око 1848 године и о песнику, тада младоме пароху, који је био душа свега тога друштвенога живота и патриотскога покрета. После песама иду корисне библиограФске напомене о свакој песми, а најзад ноте најпознатијих, још и данас певаних, Живковићевих песама, које је за ову књигу нарочито спремио Мита Топаловић. Као што се види, живот и рад Живковићов прегледан је са више страна, и његове су песме тако потпуно и критички издане да могу служити за узор доцнијим издањима сличних ствари.

И ако Васа Ливковић није много писао, ипак није био лак посао прикупити све његове радове. Његове песме су растурене по старијим листовима и часописима нашим (у Арнотовом Магазину за художество и моду, Сроском Народном Листу Теодора Павловића, Бачкој Вили Петра Јоваповића, Пештанско-Будимском Скоротечи, Седмици, земунској Подунавци, београдској Подунавци и алманасима Голубици и Зимзелену. Неке од тих песама биле су штампане под шиФрама (занимљиво је да се и Живковић потписивао шиФром „Вла-

дислав“, када је Каћански већ отпочео певати). Најзад, Г.