Srpski književni glasnik

–i

BE JE E IH:E HR.

*'AHOM преводу. Од прозних радова налазе се HR. Бакларова леп чланак „Е)жнославанската дружба“, Др. Јована ХаџиВасиљевића „Један претендент на бугарски престо 1845 године“, Никола Дтанасов говори о „Југословенској Уметничкој изложби у ЈоФији“, превод предавања Франа Хрчића о односима међу југословенским позориштима, извештај са летошњег конгреса југословенских књижевника и публициста у Софији, устав Савеза Југословенских Књижевника | и Публициста, имена многобројних учасника на Конгресу, извештај са септемсарског састанка бугарских и српских професора у СоФнји. У књижевним белешкама има речи и о српским књигама; тако се повољно приказује књига Г. Павла Поповића „Из Књижевности“ и симпатично се говори о „Босанској Вили“ и њеној „културној мисији у Босни

и Херцеговини.“ Л. „Zıdovska smotra“. — У Загребу је почео изла-

зити ционистички лист „714 укка smotra“. y 2 броју, поред осталих ствари које се тичу националног покрета јеврејског и јеврејске народне књижевности, има чланак Арнолда Bamntepa . Židcvi u Srbiji“, rae се говори о броју и положају Јевреја у нашој земљи. Д.

„СтоатШа.“ — Последњи број хрватско-српског часописа „Стоша“. који на мађарском језику излази у Будим-Пешти, доноси у преводу песму Милана Ракића „У

квргама““ 3. С. | = _________________-- па

„Nuova Казведпа“. — Последња (9—10) свеска | талијанског часописа „ХМпоуа Кезвегпа“, који се ревносно 14

бави и о нашим стварима, доноси чланак Г-ђице Умберте ГриФини „Један велики српски лиричар Војислав)“. Некролог о Стевану Сремцу написао је Г. Ш. Герун. Исти . број доноси и приказе српских књига, али, на жалост, и

врло слабих, које су код нас и неопажене, а пропуштајући

да проговори о најважнијим појавама наше данашње књижевности. JI.

VK „Ze NM

| | I

„SJ3ftalia alt Евзфего“. — Mamuma je у Риму, под уредништвом Г. Др. РодолФа Фоа, прва свеска петнаестодневпог часописа „1“ Лаа а!) Езего“, о коме је било речи у прошлом броју. Садржај је обилан. Од чланака ваља нарочито истаћи први чланак познатог руског социолога Јакова Новикова „Италија и Словени“, где је јако истакнут стваран културан значај који Италија, верна својим тради-