Srpski književni glasnik

54 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

у нас бројно, као и у свима другим књижевностима, више но првих. Треба само прегледати наше књижевне листове, па видети колико се ту људи упарадило шта да ради — да пева да уши заглуну. Број је непозваних и неталентованих тако огроман, да вас страх вата да ли ћете моћи чути оно неколико што певају од срца.

И духовни је вођ оних последњих двеју врста, оних који нешшо мало умеју и оних који нити имају нити умеју, и по интелигенцији, и по обимности и разноврности књижевног рада, Г. Светислав Стефановић, који је за непуне три године, (1903—1904), публиковао три пуне књиге песама! Долајте томе да то није све: он се бави и приповетком (Скице, прва књига), и критиком (по „Је-

шопису Машице Српске, Делу, Малом Пријегледу), и пре- “

вођењем Шекспирових трагедија, Поових песама, енглеских прерафаелита: Росетија и Свинберна, и тако даље. Плодност каква се може само да пожели, и која може да буде један доказ више или за богат дух, или за јаку књижевну културу, или за полутанство, према томе да ли је оно што он пише јако и ингениозно, или научено и тачно, или је снобизам, полутанство, опсенарија, површност. Господин Светислав Стефановић код једне извесне публике ужива извесан глас. Што пак Г. Светислав Стефановић код извесне публике ужива глас не само песника, него великог песника, долази, прво, од неразумевања његових песама, по речима, начину изражавања, необичним фигурама, неочекиваним упоређењима нејасних и несхватљивих; друго, што му је вредност огромно подигла критичарска позаднина, која бранећи и хвалећи њега, брани и хвали своју памет; ШшШреће, што је код велике публике сваки велики који пише; и, најзад, чешвршо, за публику нарочито карактеристично, имена песника које он преводи и која публици веома громко звоне. У гласу који ужива Г. Др. Л. Костић половину је стекао као преводилац Шекспира.