Srpski književni glasnik

| |

10 Li

56 СРпски Књижевни Гласник 3

Млађи стихови његови, из 1893 и 1894 године, толико су

јасни да су и детету приступачни (Сшари Звуци 1 и 2, |

Збогом, и т. д., из прве књиге песама). Нису они јасни |

само по стилу, но још више по идејама. Г. Стефановић је |

онда непосредно, нашим обичним речима, казивао своје

мисли, које су далеко биле од тога да изазову кога кри-

тичара да каже: Овај млади човек има талента! Он је | тада, као и многи почетници, штампао песме имена ради, „ ” а и да се мало поведе реч о њему, па ма само дру- Да штвима. Посао је наставио и скоро је петнаест година | | како пева. До какве дубље уметности није могао да дође, + јер му добра воља и вежбање ништа не вреде. Па ипак у једном се правцу развио. Развио је свој стил. Један 4 јасан стил у обичном смислу те речи, стил Сшарих Звука 3 и Збогом, развио се у шарлатански, псеудо-песнички, "А монпавонски стил Музичких Визија (трећа књига). Додеов Монпавон то је, по стилу, друга и трећа књига његових песама. Кад човек у себи нема ничега покушава i: да има на себи, верујући да се обично око може да завара спољашношћу. Трећа је књига песама за ово најкарактеристичнија. Ту је Монпавон дао свој зиттит. Употребио је сва стилска косметичка срества, парфимерије, стилске коврчаљке. Нафраканост очевидна, натрпана као на лицу какве сеоске каћиперке; јасно насилно изазивање и надражавање једног сасвим обичне конструкције осећајног апарата; нејасност, гонгоризми и све што то прати, употребљено је да се једна чаршиска машта изазове и навије на оно на шта не може. Два примера само:

Летим брже него Кајин с Луцифером Само што ми земља огромна изгледа.

и Пишти око мене ваздух атмосфером | И промичу поља и брда без реда.

Писоко сам, знадем, и све више летим. Од лепоте лета пролази ме страва. Кад гле, да ми, — за што не смем да се сетим Земља тако олизу, да већ шуми трава. (Музичке Визије 4, Ш. књига).