Srpski književni glasnik

А у а да

Књижевни ПРЕГЛЕД. 59

да пева. У правој и интимној природи он није песник. У овој другој, створеној навиком, биће речи када буде речи о другим особинама његове псеудо-песничке природе. Горње тврђење изгледа енергично. Г. Стефановић се бави поезијом неких петнаест година, и њему се одриче петнаестогодишњи напор. Није он први. И Г. Др. Л. Костић је певао, а није био песник. И Г. Стојан Новаковић је певао, а није био песник. И Г. Владан Ђорђевић, да узмемо само једног од прошлих, и Г. Мих. Сретеновић, да узмемо само једног од садашњих, писали су приповетке, а нису били приповедачи. И Милош Цветић је писао драме, а није био драматичар. И Г. М. М. Петровић пише драме. а није драматичар. И Г. Г. Павле Лагарић и Мил. Л. Поповић пишу критике, а нису критичари. И Г. Светислав Стефановић пева песме, а није песник. И покрај свега што, како се у једном његовом песничком манифесту каже:

ПА И VA VV И истока 2 »

У души мојој, ко у телу врви Безбројно мноштво света чудна, жива И силна бића разновренвих крви Тужна и ведра, зла и милостива. (Поглед, стр. т, трећа књига).

žk ЊЕ 'ф У и. 2 Ћи ње, и

то је оно што је најбитнији недостатак у поезији о његовој: то „безбројно мноштво света чудна, жива.“ Он је сиромашак у правом унутрашњем животу; видик је његове маште и интелигенције узан: он има оскудан број мотива, а и у колико их има, осећа се да нису његови, да нису инстинктивни, да нису срасли с њим, да нису неминовна последица његове природе. Мотиви његових песама немају извора у њему, — он бежи од себе, они су радом црпљени, напорном тражњом нађени. Осећа се да су накалемљени, и у исто време да се калем није примио. Што важи за унутрашњи живот то важи, природно је, и за посматрање живота. Покрај пуно ствари он пролази, као Доницетије кроз Швајцарску, са затвореним очима, спавајући. Идеје његове, представе и импресије, понекад нимало ба-