Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 61

добрим местом, што је чешће (Из прве књиге: “, и нека места у циклусу На Језеру; из друге: Вече, Пролеће, и тако даље).

Да се задржимо на тим добрим песмама и видимо зашто су и колико су добре. Наше је убеђење да његов осећајни апарат не домаша ни границу одакле почиње поезија обигравање око ње. Понекад је, као што је случај у наведеним песмама, пређе. Неколико нас његових песама дирну, али тако површно, тако лагано и тако кратко, да утисак, кад се аналише до краја, пре долази из упоређивања утисака тих песама са утисцима обиља осталих песама које нас остављају апсолутно равнодушним, него ли од песме саме по себи. И тај утисак, дакле, релативан је. Кад вас један велики број песама доведе испод равнодушности, навије цео ваш осећајни апарат скоро до досаде, прва релативно добра песма изведе вас привидно изван равнодушности, завибрира вас. Кад се утисак аналише као самосталан, ван односа с утисцима од осталих песама, остаје се равнодушан.

Нешто примера. У једној оперети, чини ми се Мамзел Нишуш, усред оних ачења, једна личност избаци стару реченицу: мењајући се, посматрамо ми свет који се мења. Та иста реченица кад се прочита у Леметровој студији Анашол Франс не оставља, и као стара, а и због односа са осталим, никакав јачи утисак. Али, у оперети, на оном месту и у онаквој околини, дејствује веома јако, и има већу вредност. Ја сам то искусио. Саме по себи, дакле, по самосталном утиску, оне су просечне „лирске“ песме. У вези с осталим утисцима највећег броја песама, оне су просечне лирске песме. Нас се тиче, наравно, оно прво.

Да пођемо још и даље с тим добрим песмама, и узмимо најбољу, узмимо Вече. Вече су певали и други песници, а вредност се једнога песника најбоље може оценити кад се неколико песника, на истом предмету, огледају, на истом предмету такмиче. Има их неколико: Жозе Марија де Хередија (Залазеће Сунце), Пол Верлен (Залазећа Сунца), Теофил Готје (нека места из Туге