Srpski književni glasnik, Jul 01, 1907, page 868

ДИМ,

и у

И ари

ПРИ

ZO IV UI OV AA

Војислав Ј. Илић. 843 тају и упореде песме страних песника које су га надахњавале и песме које је под тим утицајима испевао, види се да су позајмице више формалне, да је песник увек уносио свога, и да те његове, по замисли мало оригиналне, песме често стоје над својим узорима. Врло често он позајми само идеју, задржавши само две или три појединости; каткада узме само први стих, а остало све развије по своме; само у изузетним случајевима позајмице се своде на читаве строфе. Али, ако је његова машта била слаба, ако је готово редовно морао позајмљивати идеју, ипак је он уносио толико свога, толико талента, да је често премашао своје узоре. Шпанска посла, На дну реке, Песник не заостају за песмама из којих су произишле. Значај тих позајмица не треба преувеличавати. Оне доказују у исти мах и његову слабу инвенцију и оскудну машту, али у исти мах и његово мајсторско владање стихом и велики поетски таленат, који га је често подизао до висине добрих песника развијених и старих књижевности.

VI

У један мах, пре једно петнаест до двадесет година, у доба великог и општега одушевљења за поезију Војислава Илића, изгледало је да ће цела српска поезија отићи за њиме. Са његовом поезијом десило се оно што се често дешавало у нашој књижевности, где су подражавања великих и изразитијих песника играла велике улоге, и код наше расе, код које је способност за асимилацију необично јако развијена. Исто онако као што се око 1830 подражавало Лукијану Мушицком, око 1840 Сими Милутиновићу, око 1860 Змају, а око 1870 Ђури Јакшићу, исто тако око 1890 године без мало сви што су код нас тада певали верно су се угледали на Војислава Илића. И то не само да су се угледали почетници и неталентовани стихотворци, који не могу да буду и нису у стању да пишу без угледања на кога, но и сви наши млађи песници од вредности, цело песничко поколење