Srpski književni glasnik, Jul 01, 1907, page 870

Војислав Ј. Илић. 845 она, извесно, није довољно мислена. Мисли у њој су она поетска општа места, која су развијали сви песници, без ичега оригиналнијег и новијега, и оно што код њега изгледа на опажање није друго до утисак, у најбољем случају контемплација. Његов таленат је нешто и сувише формалистички, цела његова поезија има често вербалан карактер, и, на крају крајева, своди се на одабраност речи, јачину ритма и лепоту стихова, без јачих осећања и дубљих мисли, са неком малокрвном лепотом облика, која подсећа на оно Хајнеово „цвеће без мириса“, на „оне хладне трезвене лале што нас из својих порцеланских саксија онако порцелански гледају“. Његова поезија има нечега увелог, угашеног и укоченог, готово студеног, лепоту воштаних фигура у музејима. Она има извесну једноликост, која чини утисак у једној или две песме, али која замара у великом низу песама, у оним издуженим и мртвим стиховима, са једним истим предметима, и казивана готово једним истим фигурама и речима. Од једнога великога песника ми бисмо тражили више унутрашњега живота, више самониклости у стварању, више слободе и покрета, више својих и особених мисли, веће богатство идеја, једну поезију мање бледу и расплинуту у магли и неодређеној тузи, садржајнију, обилнију, живљу, једрију и хуманију, која би мање била призрак а више живот.

Али, са друге стране, ако Војислав Илић нема оне особине великих песника, он има толико талента, способности и заслуга, да се без претеривиња може ставити у један ред са првим људима наше поезије, са Његошем, Радичевићем, Змајем и Јакшићем. У доба када се српска поезија била исцрпла у патриотској реторици, лажној сентименталности и алкохоличарском одушевљењу, када се била начинила неоригиналном и баналном, даје човек од укуса и са књижевном културом није више могао читати, дошао је Војислав Илић да јој открије нове видике и укаже нове узоре, и у неку руку да је обнови. Као врло млад човек, он се ставио на супрот старој нашој поезији, и не само зауставио је но и довршио је. Он чини реакцију, он чини