Srpski književni glasnik, Jul 01, 1907, page 871

РЈ ja а IV, о TI EZ ~” Je a JJ А у ја РА, , 4 5.

~ у. уље * = | iy и : # ме ЈУРА ~ “~ "4. : 846 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

крај омладинској поезији, која је умирала у плиткоћи својих осећања, оскудици својих идеја и у напуштеној форми која је постала потпуно некњижевна. Он делимично поправља оно зло које су романтичарске идеје у нашој књижевности учиниле одрицањем књижевне културе и искључивим истицањем народне поезије као извора и утоке уметничке поезије. Он српску поезију враћа на зрелија и тачнија схватања: да је народна поезија једно а уметничка друго, да уметности нема без широких видика, без слободе стварања и без ослањања и угледања на развијене и савршене западне књижевности. И ако преко = Руса, он изводи уношење, или боље рећи повраћање западњаштва у нашу књижевност, и то му није мала заслуга за даљи развитак уметничке поезије српске.

На супрот ранијој поезији, која је знала само за најличнија и најсвакодневније осећања, ограничавала се на певање сасвим плитких љубавних историја са каквим „лучетом белим“ или „цуром бајном“, и једног прилично узаног и наивног патриотизма, Војислав Илић уводи поезију опште човечанских осећања и болова, даје целу скалу људских страсти, цео живот човечанства, чини нашу поезију широм и већма човечанском. На тај начин, наша поезија је добила у ширини и универсалности, и од једне ниже и локалне поезије приближила се ка великој човечанској поезији. :

У погледу облика, за Војислава Илића се може рећи оно што је Бјељински рекао за Пушкина: „До Пушкина А. смо имали песника, али не имађасмо ниједног песника ~

уметника...“ Васпитан за песника уметника, са урођеним ~ o

јаким осећањем menore, BojgMcmaB Hauh je MHOrO yuHHHO за савршенство наше песничке форме, за богаћење на- ~

шега песничкога језика, за подизање нашег певања на % 3 ступањ чисте уметности, више но и један песник до њега. ОШ У целој нашој поезији нема већега скока и напретка но ад што је онај који је учињен око 1880 године, када је место оне овештале, поабане, вулгарне поезије у којој се тада певало, он запевао сасвим другим звуцима. У времену Зе

ı La va