Srpski književni glasnik, Jul 01, 1907, page 878

И,

и

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД. 853

јатеља“. За тај пак прелазан и стално променљив однос далеких идеја и непосредног дневног живота, за који су потребе практичног живота нашле у демократији најпомирљивијих и ипак најнапреднијих формула, Ибзен, паганац и безверни бунтовник, али у ствари крути и фанатички протестант апсолутне идеологије, није имао правог смисла и схватања. И мање га треба тражити у „Народном пепријатељу“ но у другим делима Ибзеновим и с тога већ, што не треба заборавити да је у несавитљивом индивидуализму „Народног непријатеља“ и једна страсна страна Ибзенове автобиографије. Писан две године по „Нори“ а једној по „Сабластима“, „Народни непријатељ“ је и одговор на узбуну и нападе са свих страна којима је Ибзен дочекан, нарочито после представе прве драме.

Оно што је неоспорно преимућство „Народног непријатеља“ међу драмама Ибзеновим, то је необично живо и рељефно ухваћена слика дневног живота — независно од идеја кроз које га лисац гледа и каткад тенденциозно наглашава, и због којих је она парадоксална двосмислица у једном делу у коме је иначе посебно све врло одређено. Кућа Стокманова, почињући од његовог апостолског и наивног карактера, његове безазлене и просте жене, симпатичне последнице „Норине“ у његовој паметној и еманципованој кћери, све до занимљивих физиономија његових малих синова; редакција „Народних Новина“ са свом својом збирком проблематичних кондотјера и закупаца јавне речи; ауторитарни председник општине и препредени ћифта Кил: све је насликано кратким, простим, али необично изразним и живописним потезима. -

Зато, и због актуелног предмета за једну земљу у којој се политика води толико колико у Србији, и због фотографија што су се нашим јавним наравима могле наћи у овим сликама, могло се очекивати да ће „Народни непријатељ“ имати већег успеха но друге идеолошке драме Ибзенове, неприступније идејама и даље животом. Што то није било, први је разлог двосмислица у тенден-

Бир ви