Srpski književni glasnik, Jul 01, 1907, page 879

NI.

IHđr To 2 ee;

854 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛлАСНИК.

цији комада, која је свакако морала збунити више београдску публику но коју другу обавештенију, и, у слабој игри глумачкој. Г. Гавриловић је имао и ауторитета и уверења у доктору Стокману, али му је недостајала снага да ону у истини једва савладљиву сцену борбе са гомилом избаци с потребном плахошћу, течношћу и једним дахом. Г. Илија Станојевић дао је врло живописну физиономију и беспрекорно интелигентно протумаченог председника општине, једну ауторитарну улогу која је иначе · најприродније намењена Г. Тодоровићу, (који је овог пута био спречен да узме учешће у представљању једног Ибзеновог комада, у коме је он обично неизоставан). Изразне типове дали су' најзад Г. Г. Милојевић, Р. Петровић, Стојчевић (Газда Кил, штампар Аслаксен и једна пијаница на збору). Редакција „Народних Новина“ и гомила на збору — две значајне ствари у комаду — пропале су на позорници потпуно.

Ја не знам је ли то случајно или намерно, или има чак и нарочитог значаја што је нова Нушићева драма „Данак у крви“ дата исте вечери са „Кнезом од Семберије“: али могу рећи поуздано да су и „Кнез од Семберије“ и „Данак у крви“ и писац и публика, скоро сви дакле — осим критике — изгубили овим приближењем. Само, кад изузмем критику, ваљаће ми оградити је одмах од злурадих расположења која би јој се могла приписати у том издвојеном положају, у коме је она захвална за један случај, који је иначе на штету и дела и писца и публике.

Ствар је проста и невина. Стављени овако један за другим, блиски и везани предметима, поређани по реду хронолошком и по поступности сценичких ефеката, ова два дела налазе се у особено погодном положају за анализу, онако како је то често у природи лакше и поузданије испитивати сродне и узастопне појаве у узрочној и последичној вези. У овом случају, критици је добродошло не само то што се.може користити поређењем са ранијим комадом да ближе испита нови, но што посма-