Srpski književni glasnik, Jul 01, 1907, page 928

И У ОИ,

г | |

и“

КОМЕ СЕСТРА ДОКТРУВЕ. 903 мене. Пала је у ону веру коју препоручује Паскал кал каже: Оглупите!

На самрти тек, при ономе наглом прелазу кад се за трен ока укратко излаже цео живот, чинило се да јој долазе опет земаљске помисли. Усред својих молитава и и говора без везе, у ропцу, њој се омакоше и ове кратке, испрекидане реченице у којима су још треперели крици њених болних разочарења:

— Толико се учинило!... Ни за шта!... Ћерка једног Јеврејина!... Нема више племића!..

Наглашујући ову последњу реч, она је набрала усне, пуне охолости и одвратности. Затим превуче руком преко очију, као да обрише сузу или да одагна какву мрску слику, и она прибра остатак своје старе снаге да би изговорила ову узвишену реч:

— Бескорисне жртве можда су најлепше.

Жан Ришпен.

(C француског превео ГргуР Ил. БЕРИЋ.)