Srpski književni glasnik
СР СИКИ
КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.
КњИигА ХХ, БРОЈ 2. — 10 ЈАНУАР, 1908.
ЖРТВЕ ЈОСИПА БУПАНА.
(Крај.) То је био први утисак на све нас! Младић, тако од двадесет и пет година, стасит, детињскога држања и израза у лицу и у очима! | — Изволите, седите! рече Тереска, али он само климну главом, па настави:
— Зовем се Рајић. Постављен сам за шумара, овде у Трновици, па...
Телеграфиста викну:
— Пардон, господине, јесте ли ви ручали г
Шумар се већма збуни, али, ваљада, опазив да га сви са симпатијом посматрамо, насмеја се. И одговори:
— Јесам, господине! На путу сам ручао, јер сам дошао колима из Гулина. Ја сам родом из Гулипа.
— Мило ми је, господине! прихвати носоња. Допустите да се познамо!
За телеграфистом, приказасмо се сви. Чух где Тереска шапну слушкињи:
— Хвала милостивој Мајци Божјој, ево дође и седми, баш изненада!