Srpski književni glasnik

ЖРТВЕ ЈОСИПА БуУПАНА. 83

— Шта кажете!7 Не умете играти пикета!7 То није могуће!

— Кад вас уверавам, господине управниче. Никакву игру не знам!

— То је којешта! То је баш којешта! У деветнаестом веку, не знати једну невину игру, као што је пикет! Кажем вам, то не сме бити! Хајд' одмах на посао! Одмах, да вам дам прву лекцију...

Бупан пређе за мањи сто, који беше у куту. Рајић се мало колебао, али отиде за Бупаном. И започе прва лекција. И започе први израз неизмерног Бупанова утицаја на младог човека.

С вечера, опет седећи са предузимачем у кафани, видех. Бупана и Рајића где уђоше заједно. Бупан приказа шумара своме друштву, за својим столом. После видех где га у разговору фамилијарно куца по рамену...

Другога дана, после ручка, чим Бупан уђе, Рајић устаде и пређе за мали сто, да се вежба у пикету. Наравно, то се понављало свакога дана, и, наравно, нама шесторици не само да није било противно, него чисто дахнусмо душом што нас Бупан оставља на миру. Настаде, дакле, у неколико, нови ред у „приватној гостионици“. |

Па се појави и друга, куд и камо знатнија и занимљивија новост. Након неколико дана, кад њих двојице започеше партију, Пуљај нам шапатом рече:

— Знате ли, шта је још ново у нашој приватнојг

То изрече својим ваздашњим подсмешљивим изразом, али тога пута, тај његов обични израз изненади нас веома, јер је Пуљај, за цело време ручка седео намрачен, ћутљив.

— Штаг запитасмо готово сви у један глас. — То, да је овде идила у зачетку између шумара и газдарице!.. Не шалим се, дајем вам часну! Ја сам данас први дошао и затекао их пред вратима њене собе!.. Кажем вам, као двоје голубића! Заклео бих се, да је пуцнуо први пољубац, јер... јер савест им је била сувише 6*