Srpski književni glasnik

84 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

нечиста, те је проговорила кроз њихове сувише забуњене и замућене очи и претерано црвенило !

— Бога ми, веруј, да га је уловила удовица! рече један од трговаца.

— Отворимо сви очи! настави носоња, а не чинимо се вешти!

Није нам требало много отварати очи, дз се уверимо, е се заиста зачела идила између двоје младих! Љубав и кашаљ и сиротиња не дају се сакрити, вели пословица. Тереска нас лиши својих милостивих погледа, — нас шесторицу, а и верна јој Катица поче просто 0б0жавати Рајића. Он се с почетка савлађивао, колико је могао, па се поступно поче мазити. Највећи нам доказ колико је њихова љубав напредовала, нађосмо у томе, што једнога дана опазисмо, да су се завадили! Тада се слободно и јасно просуше досетке...

Него узалуд смо добро отварали очи да докучимо, зашто је телеграфиста бивао свакога дана мрачнији! Његовим изговорима нисмо веровали, него смо нагађали, да он крије истинити узрок нерасположења.

Да ли је Бупан одмах уочио идилуг Да ли је пратио њен развитак Ни по чему то нисмо могли познати. Додуше, заљубљеници су се добро чували да се пред њим не издаду, али није веровати да су то могли постићи.

Најпосле, ствар нам постаде обична, свакидашња и то је трајало цео месец новембар.

Али првога дана децембра у „приватној гостионици“ дочека нас велико, неслућено изненађење!.. Сто је био постављен за шесторицу! Катица нам рече, да нас је шумар оставио! И још рече, да је госпођа болесна!...

Требало је „повуци, потегни“ док је чиста истина изишла из уста верне Катице! Додуше, није нас лагала, него је слегала раменима, отресала главом и вечито понављала: „Не знам! Ништа не знам!“ Напослетку дознасмо... Рајића је Бупан узео на храну и на стан у

своју кућу!