Srpski književni glasnik

90 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

стајала је само једна доста дебела немачка свеска, повезана у свињску кожу, с бакарним клинцима на корицама и великим испупчењима на полеђини. То је био један леп примерак оне компилације значајне само ради дрвореза којима је украшена и која је тако позната под именом Нирнбершке Кронике. Свеска, чије су корице биле лако отшкринуте, стајала је на својој средњој обрезаној страни.

Не бих могао да кажем откад су моји погледи без разлога били управљени на овај стари инфолио, кад бише занети једним призором тако изванредним, да је чак и један човек потпуно лишен уобразиље, као што сам ја, морао бити њиме живо узбуђен.

Ја видех одједном, не приметивши раније кад је дошла, једну малу прилику где седи на полеђини књиге, с једним коленом савијеним и једном ногом опуштеном, отприлике у положају у коме јашу амазонке Хајд-Парка или Булоњске Шуме. Она је била тако мала да њена нога која је климала није досецала до стола по коме се ширио, вијугајући се, стражњи скут њене хиљине. Али њено лице и облици били су као у одрасле жене. Ширина њених груди и округлина њена стаса нису остављали никакве сумње у том погледу, чак ни једноме староме научнику као ја. Додаћу, без страха да се преварим, да је била врло лепа и поносита држања, јер су ме моја иконографска проучавања одавно навикла да познајем чистоћу једнога типа и карактер једне физиономије. Лик ове госпе, која се тако неочекивано посадила на полеђину једне Нирнбершке Кронике, одисао је благородношћу помешаном са јогунством. Она је изгледала као краљица, али као каква ћудљива краљица; и ја сам оценио, једино по изразу њена погледа, да је'отправљала негде неку велику власт с много ћудљивости. Њена уста била су охола и подругљива и њене плаве очи смејале су се обеспокојавајући испод црних обрва, чији је лук био врло чист. Ја сам увек слушао где се говори да црне обрве врло лепо стоје плавушама, а ова госпа била је плава. Једном речи, утисак који је она давала био је утисак величине.