Srpski književni glasnik

94 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

једно замишљено биће. То значи постојати, мислим! О мени се сања и ја се појављујем. · Све је само сан, и, пошто нико не сања о вама, Силвестре Бонаре, то ви не постојите. Ја очаравам свет; ја сам свуда, на једном зраку месечине, у дрхтају једног скривеногз извора, у немирном лишћу које пева, у белој сумаглици која се диже, сваког јутра, са дна ливада, усред ружичасте врескове траве, свуда!.. Људи ме виде, људи ме воле. Они уздишу, подрхтавају на лаком трагу мојих корака који маме песме из мртвог лишћа. Ја засмејавам малу децу, ја дајем духа најгрубљим дојкињама. Нагнута над колевкама, ја врагујем, тешим и успављујем, и ви сумњате да постојим! Силвестре Бонаре, ваш топал огртач скрива кожу једнога магарца.

Она заћута; њене танке ноздрве надимале су се од гнева и, док сам се ја дивио, у пркос своје љутње, херојској· срџби овог малог чељадета, она промеша мојим пером по мастионици, као веслом по језеру, и баци ми га под нос са зашиљеном страном напред.

Ја протрљах лице и осетих да је све измастиљено. Ње је било нестало. Лампа ми се била угасила; један зрак месечине пролазио. је кроз окно и падао на Нирнбершку Кронику. Свеж ветар, који се био дигао а да га ја нисам ни приметио, развејавао је пера, хартије и обланде. Сто ми је био сав испрскан мастилом. Оставио сам прозор отшкринут за време олује. Каква несмотреност!

(НАСТАВИЋЕ CE) АнАТОЛ ФРАНС.

(С француског превео Светислав А. ПЕТРОВИЋ).

ПЛ ТАРЕ Крин

a