Srpski književni glasnik

ЕВОЛУЦИЈА ТЕНОВЕ ДОКТРИНЕ. 49

морални живот... Те одређене односе, те опште везе, називам ја, са Монтескијем, законима; такво им се име даје и у зоологији и у ботаници“.

Ја завршујем еволуцију Тенове доктрине Предговором Огледа од 1866, јер ако се поведе реч о Филозофији умешносши требало би ући у расправљање многих питања која излазе из обима овога чланка.

Напоменућу само да се, с наше тачке гледишта, Тен није мењао кад је, у Филозофији умешносши, Дарви· нову теорију доводио у везу са својом доктрином, и кад је од природних наука позајмљивао принцип о субординацији ознака. Међутим, његово се естетичко гледиште овде променило много, пошто он књижевну вредност једнога дела не цени више по његовој документарној, историјској важности; пошто у критику уводи идеју о добром, и пошто се својим схватањем лепога враћа скоро на Поетику Боаловљеву, — са чијом је осудом, као што је познато, почео своју критичарску кариеру.

Ток његове еволуције иде, дакле, од апстрактног ка реалном, од рационалног ка ономе што почива на искуству; али ни у једном тренутку своје еволуције, Тен није успео да створи један потпуно кохерентан систем, ма да он то није опажао.

Ако би се сада тражило објашњење како је Тен дошао до тога да свој првобитни спинозизам подмлади калемом природних наука, — и да то не опази, требало би се сетити времена и околности у којима се његова еволуција вршила (Есоје Хогтаје, класично васпитање; потом Клод Бернар, Дарвин, општи напредак природних наука), и његова привидно логична духа, који се задовољио вештачком хомогеношћу створеног система. Али тиме бисмо ушли у други ред идеја

УРОШ ПЕТРОВИЋ.

1 Преписка, П св., стр. 299—300; писмо од 29 априла 1864. 4