Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД. 57

да свој новац. Она не види да треба заклонити од заслужене казне једног окорелог распусника који све до овог последњег часа није хтео чути ничијег савета, кога није могла уразумити сва породична несрећа, (и ако јој је он један од главних криваца), и затим, Олга не види да је она дужна жртвовати овако неразложно и без циља своју срећу. У тренутку када Олга довршује последње речи свог плахог и узбуђеног одговора управитељу банке, који је дошао с полицијом по новац или по затвореника, на позорницу наилази несрећна мати која · овај нови удар не преживљује. Узалуд је Олга, сломљена болом и уплашена материним узбуђењем, поднела и последњу жртву. Жарко искупљује затвор миразом своје сестре и смрћу своје матере.

Шта је било иза овог у души Олгиној и у кући Алексићевој, не каже се. У трећем чину ми налазимо несрећну девојку у бедном ћумезу Ђоке фијакериста, у београдској Палилули. Ту се она склонила првог дана по смрти материној, с чијег се погреба није ни враћала кући. Какав је непосредни повод био за ову очајну авантуруг Клонула вера да ће се иза новог удара моћи подићи, или какав нови малодушни подвиг заручника, који је и пре овог несрећног положаја није много храбрио својим поуздањем7 Обавезно писмо којим малодушни љубавник обично правда своје неверство, имамо и овде, али тек при крају трећег чина, у очи катастрофе која је пре овог тужног гласника већ решена. Шта је то дакле што је довело драму довде, од оног трагичног свршетка другог чинаг У тој загонетци треба тражити објашњење у опште целом овом последњем чину, који је и наглим преломом догађаја, средине, и преокретом у карактеру главне личности, и природом самих ефеката, скоро одсечен од прва два чина.

Под тим смо ми утиском од прве појаве трећег чина. После светле и ведре трпезарије у кући Алексићевих, у трећем чину смо у једној кошари. Једна прљава постеља с шареним узглавницима и коњским покрива-