Srpski književni glasnik

64 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

у Лајпцигу, и Григ је отишао у Лајпциг, где је био ученик Хауптманов, Рихтеров, Мошелесов и Рајнекеов.

У то време падају прве Григове композиције: четири пиесе за гласовир као св. 1. 1862 Григ се вратио у отаџбину, онде приредио концерат на коме се приказао као пианист и композист. То је моменат који је прекретница у његовом животу. Све до св. 6 опажа се Шуманов утицај, а од св. 6 Григ постаје други човек.

Григ се упознао са Рихардом Нордраком, једним ватреним Скандинавцем правога кова, уметником, спријатељио се с њим, и његов утицај је за Грига постао од необичне важности. Нордрак је свом гениалном пријатељу отворио очи и уши за њихову народну уметност, за скривено благо“ скандинавске музике. Он га је одушевио да то благо покупи, и пробудио је у њему сазнање да Норвешка може да створи свој језик, своју слободну и потпуно независну уметност. Стога је у првом реду требало: „Одвојити се од иностранства, одвојити се од Немачке“.

У Скандинавији се тада, као и у Немачкој, славио Менделсон, или, као што се то обично каже, Менделмајер. Сјајни успеси које је онај лајпцишки маестро, Менделсон, постигао, пирамиде ловорових венаца које су му дизали, не само да нису биле по вољи великом делу немачких компониста, него је чак и иностранство на његове триумфе гледало злобним очима. Најзад је један велик број компониста сматрао за најбоље да фабрикује по тој „чувеној“ шаблони, заборављајући на свој и оригинални језик. Чак је и велики Шуман доцније ушао у то коло.

Гаде је са својом св. 1 („Припеви Осијану“) увертире за оркестар свратио на себе пажњу свију, јер се појавио као „нови“, са самосталним особинама, као феномен, у композиторском свету. Али ова комета врло брзо је доспела у опасно суседство “много сјајније и веће лајпцишке звезде, која је ову мекшу материју потпуно растопила, те ју је даље за собом вукла само још као