Srpski književni glasnik

66 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

теристични: он остентативно употребљава скандинавску септиму, из уводних тонова слази у квинте, и т. д. Прави Григов и типски је нарочито средњи став (А-мол, Григов најомиљенији тон).

Године 1864 Григ је са Нордрааком, Хорнеманом и Матисоном основао музичко друштво „Еутерпе“, са циљем да пропагише „новонордичку школу“. 1866 умро је његов најбољи пријатељ Нордраак. Своме драгом покојнику Григ је посветио диван жалосни марш (без броја свезака). Ово сасвим особито дело спада у најбоља која су на том пољу написана. Цео марш, прожет националним осећајима, изгледа као нека свечана и света заклетва на верност застави: „Млада северна земља“ и „Кидање са иностранством“. Године 1866 Григ је основао у Кристианији опет једно музичко друштво, а 1870 Григ је отишао у Рим Францу Листу. Код њега се Лист осећао пресрећан, и за њега је сам рекао: „Лист је био једини од модерних компониста који ми је изишао у сусрет топло као што је и његова природа била, и коме имам врло много да заблагодарим“.

Пошто се вратио у отаџбину, Григ је вршио еминентан утицај на домаћи музички живот, и живео је готово сасвим за своју композицију. Сем красних песама, он је нарочито стварао дивне композиције за гласовир. Од њих имају необично велику и неслућену популарност мали „жанр“-комади у смислу Шуманових миниатурних слика, које је назвао „Лирски комади“.

Од собне музике Григ има три виолинске сонате, једну чело-сонату св. 36. Оне су све препуне оригиналних обрта мелодичке и хармоничне врсте. Круна његове собне музике јесте гудачки квартет св. 27 (О-мол), који представља врхунац Григовог стварања, до кога се никад после више није успео. То је монументално дело културно-историске вредности, од највеће важности за развитак инструменталне музике у Скандинавији, најважније што је Норвешка уопште изнела на музичку пијацу.