Srpski književni glasnik

0 O. ONI

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

~l сол

Кир-Герас је недавно изишао у Бранкову Колу, али сада се појављује са извесним изменама које јеСремац пред саму смрт учинио. И ова приповетка има све добре одлике Сремчевих прозних радова: непосредно и симпатично посматрање живота, живописно оцртавање живих личности, неусиљен и пријатан хумор. Само, замисао саме приповетке није јасна. По почетку би се дало судити да је писац хтео да у Кир-Герасу да тип цинцарског ћифте, као што је у Вукадину дао тип Ужичанина који без много скрупула продире кроза живот. Прве главе дају утисак комичнога, док у последњим главама Кир-Герас добија изглед трагичнога јунака, болтаџијског Краља Лира у антерији. Исто тако у другом делу се описује сукоб између два поколења цинцарских досељеника у Србији, старих гркомана и тврдица, и младих, посрбљених., модернизованих: нешто налик на оно што је Јаков Игњатовић дао у најбољем своме роману Вечиши Младожења. Сремац ни сам није био на чисто шта пише: хумористичну или социјалну причу. И онде где је остајао у природи свога талента, када је живим цртама шаљиво описивао београдског Кир-Јању, прича је јасна, одређена и добра; где је покушавао описати сукоб дзају цинцарских поколења, проблем Тургењевљевих Оцева шп деце, подбацивао је. Отуда Кир-Герас поред свих лепих, живих и занимљивих личности и епизода, као целина, остаје нејасан и чини известан неодређен утисак.

ЈУЧС

Н. КоРОБКА. ОпштЂ обзора исторши рускоп литературн дла школљ и самообразован!а. Част Ш, Епоха реалистическаго романа. СПБ. 1907. Стр. 302. Цљђна 1 р. 20 коп.

Господин Н. И. Коробка, који је штампао поједине

· одломке из историје нове руске књижевности у „Лето-

пису Матице Српске“ последњих година, очевидно. је припремио цео курс књижевности, али је за сад изишао само трећи део. Овај део, изгледа, обухвата најзаним-