Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 77 писаца, тешко да би се могло доказати. Наравно, ова је околност одиграла своју улогу, али не у оноликој мери, како писац представља. Остали су погледи у овом делу књиге правилнији.

После опште карактеристике реализма, писац прелази на дела Гогољева и зауставља се на „Вечерима на мајуру близу Дикањке“, „Миргороду“, „Мајској ноћи или утопљеници“, „Тарасу Буљби“, на причама из малоруског племићског живота, на „Ревизору“, „Мртвим душама“, и, најзад, завршује „Местима из преписке с пријатељима“. Затим даје карактеристику књижевности тридесетих и четрдесетих година. Мада нису довољно прецизно оцртани филозофски погледи Шелинга и Хегела, и мада чи: талац не добија сасвим јасну представу о њима, ипак је чланак, посвећен тридесетим и четрдесетим годинама, треба признати, успео: Г. Коробки је пошло за руком да да доста тачну слику духовног живота руског друштва, које је одређивало даљи напредак руске мисли и књижевности.

Пошто је окарактерисао различне представнике тадашње интелигенције, почевши од Чадајева па до Херцена и Бакунина, Г. Коробка прелази на главну личност епохе — на Бјељинскот, коме је посветио нарочити чланак. Затим се зауставља на карактеристици рада и на разгледању најважнијих и највећих дела Тургењева, Гончарова, Достојевског, Лава Толстоја, С. Шчедрина, Островског, Некрасова, А. Толстоја, Мајкова.

Из књиге Г. Коробке читалац добија доста тачну представу о руској књижевности из епохе реалистичног романа, и, понављам, књига се слободно може препоручити Словенима, који би зажелели наћи оцену дела најистакнутијих руских белетристичара из епохе цветања руског уметничког реализма.

А. И. ЈаАЦИМИРСКИ.