Srpski književni glasnik

898 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

о енглеским женама. — Останите где сте, преклињем вас, Мопчјеиг је Магдић, рекох му — ;е5 Меззгешт Апрлаг5 једва да измаме већ и овако који љубазни поглед од њих. — Маркиз ме позва на вечеру.

Мопзгеиг П“=“ главни закупник, толико се исто распитивао о нашим порезима. Они су врло велики, слушао је. -— Само кад бисмо знали, како да их наплатимо, рекох ја, дубоко му се поклонивши.

Не бих никад био позван на концерте код Мопзјецг П=““ ни из каквог другог разлога.

Био сам лажно представљен Госпођи де К“““ као езрти — Госпођа дес К“=" била је сама езргш: она је горела од нестрпљења да ме види и да ме чује кад говорим. Нисам био честито ни сео, а већ сам био на чисто, да њој није било стало ни црно испод нокта, да ли ћу ја бити досетљив или нећу; — био сам примљен да бих се уверио да је она таква. Призивам небо за сведока, да ни један пут не отворих браву својих уста.

Госпођа де В“== клела се сваком живом кога је срела — никад није водила кориснији разговор ни с једним човеком у свом животу.

Три су доба у царовању француске жене: — она је каћиперка — за тим безбожница — за тим аебоогее: царовање јој се за то време никад не губи — она једино мења поданике: кад су тридесет и пет година и више раселили из њених земаља робове љубави, она их насели робовима безверја, а затим робовима цркве,

Госпођа де В“=" лебдела је између прва два доба: ружина боја бледела је нагло; — требало је, да је она постала безбожница пет година пре него што сам имао част да јој се први пут поклоним. _

Она ме посади на исту софу поред себе, да бисмо присније расправљали верско питање. — У кратко, Госпођа де В“=“ рече ми, дз не верује ни у шта. — Казах Госпођи де В““" да то може бити њено начело, али сам сигуран да не може бити за њено добро да поруши спољна утврђења, без којих не могу да појмим, да се тврђава као