Srpski književni glasnik

(СЕНТИМЕНТАЛНО ПУТОВАЊЕ. 899

њена може бранити; — да нема опасније ствари на свету него за лепотицу кад је безбожница; — да је дужност према мојој савести, да не сакријем то од ње; — да, ево, не седим ни пет минута на софи уз њу, а већ ми се почели јављати прохтеви; — те шта би друго, ако не осећаји вере и убеђење које су они изазвали у њеним грудима, могло угушити те прохтеве, још док се не помоле 2

Нисмо ми драги камен, рекох, узевши је за руку; — и треба нам сваке могућне стеге, док се године у своје време не прикраду и не наметну нам их. — Али, драга моја госпођо, рекох јој, Па АНИ је у руку — сувише је — сувише — рано.

Изјављујем да стекох глас у целом Паризу, како сам преобратио Госпођу де В="», — она је тврдила Господину Д=%“ и опату М“=“, како сам ја за пола сахата изговорио више за откровење него што су све њихове енциклопедије наговориле против тога. — Био сам одмах уведен у согете Госпође де В=“= — и она помаче доба безбожништва за две године.

Сећам се било је у тој согете, у сред разговора у коме сам ја указивао на потребу прапочешка, кад ме млади граф де Рапеап! повуче за руку у најдаљи кут собе, да ми каже како ми је золаште тесно прикачен око врата. — Требало је да буде рш5 бадтат, рече граф гледајући свој; али једна реч џамешноме. —

И од памешног, Мопчјешг је Соте, одговорих ја, поклонивши му се — довољна је.

Граф де Еатлеап! загрли ме с таквом ватром с каквом ме никад жив човек није загрлио.

Три пуне недеље бивао сам мишљења сваког оног с ким се састајао. — Рага:! се Мотзгеит Уотсћ а аштат Ффезрги дие поиг аштез. — 1 галзоппе бгеп, рече други. — Сјезв ип боп епјат, рече трећи. — И по ту цену могао сам јести и пити и веселити се цело моје време у Паризу; али је то био нечастан рачун; — почех га се стидети. — То је била ропска награда; — сваки осећај

57%