Srpski književni glasnik

900 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

части узбуни се против тога; — што сам се више пео, све ми се више наметао мој просјачки начин -— што боља согете; — то више питомаца вештине — жудео

сам за оним природним : и једне ноћи, после најгнуснијег скрнављења себе самог пред пет шест скупљених људи, разболех се — одох те легох, наредих Ла Флеру да поручи коње за сутра у јутру па да се путује у Италију.

МАРИЈА.

МОЈЕ

Никад досад не осетих шта је невоља од изобиља ма у ком виду — путовати кроз Бурбоноа, најљупкији крај Француске — у сред бербанског клицања, кад природа сипа своје благо у свачије крило, а свачије очи упрте на више — путовање при коме на сваком кораку музика даје глас за рад, те јој се сва деца радују носећи своје товаре грожђа: проћи кроз то са мојим осећајима који се пресипају и на свакој гомилици распаљују — а свака је од њих била претешка доживљајима.

По богу! — то би напунило двадесет свезака; а ја, авај! имам само неколико ситних страна на које морам згомилати — а још половину од тога мораће заузети сирота Марија с којом се мој пријатељ Г. Шанди срео близу Мулена.

Прича коју је он причао о тој девојци болесне душе много ме је дирнула;' али кад стигох близу места где је она живела, прича ми се поврати тако снажно у глави, да се не могох одупрети подстреку који ме нагони да сврнем за по миље са пута до села где су јој становали родитељи, да бих се распитао о њој.

Тај је поход, признајем, личио на походе витеза Жалосне прилике не би ли наишао на мрачне доживљаје; —- не знам истина откуд је, тек никад нисам толико свестан да имам душу, као кад западнем у овакве ствари.

1 Једна глава у Стерновом Трисараму Шенди. Пр.