Srpski književni glasnik

СЕНТИМЕНТАЛНО ПУТОВАЊЕ. 901

Стара мати изиђе на врата; њен поглед ми исприча причу, пре него што је отворила уста. — Она је била изгубила мужа; он умре, рече она, од туге. што Марија помери памећу, имаће томе месец дана. Она се беше у први мах поплашила, додаде, да ће то одузети њеној сиротој девојци и оно мало свести што је остало; али, баш на против, то је поврати јаче себи; — само, нигде јој нема станка. — Њена сирота кћи тумара негде друмом —

Што ми било удара тако млитаво, кад пишем овог и услед чега Ла Флер, коме је срце, изгледа, подешено једино за радост, пређе подланицом двапут преко својих очију, док је жена стојала и то нам причала> Махнух постиљону да окрене на друм.

Кад пређосмо до по миље од Мулена, на узаној стрампутици што је водила у неки густиш, сагледах сироту Марију где седи под тополом. — Седела је налакћена на крило, а глава, поднимљена на руку, била је нагнута на страну: -— мален поток текао је поднсжјем дрвећа. ~“ Наредих постиљону да са чезама тера у Мулен и Ла Флеру да ми поручи вечеру; а ја ћу за њим пешице.

Она је била обучена у бело и сасвим онаква како ју је описао мој пријатељ, осим што јој је коса висила

_ расплетена, а пре јој је била покупљена у свилену мре-

жицу. — Тако је исто струку додала бледо зелену траку, која јој падала са рамена до кукова; о крају јој је висила свиралица. — Њена јој је коза била неверна као и драган; место ње била је узела једно псетанце које је везала узицом о појасу: кад је погледах на њено псето, она га повуче себи том узицом, — „ти ме нећеш оставити, Силвијо“, рече му она. Погледах Марији у очи, и видех да она мисли више о свом оцу него о свом драгану или о својој козици; јер кад изусти те речи, сузе јој покуљаше низ образе.

Седох уз њу; и Марија ме пусти да јој их бришем својом марамом, како су се котрљале. — Затим је оквасих својим рођеним — затим њеним — затим својим — затим