Srpski književni glasnik

= Уа Е:

(АРА ТОНЕ И

КњигА ХХН, Број 2. — 16 ЈАНУАР, 1909.

АМУ НОР та · (Крај). Е_- -: Код ручка, тек је окусио пуре, одмах запалио, и | цијелога дана, гледајући у ватру, пушио лулу за лулом. : Пред ноћ нестрпљиво ишчекиваше ковача, а кад ___га видје, чисто се трже као иза полусна. г — Ево пара, Раде! — вели појан ковач. — И броји Г 5 :. иХ... — Ево ти их... Али нека ти не буде жао, мала ти Е; вајда од њих... Газда накастио да те раскући... — Па не

би Бог“... — Ко вели» — пресјече га Раде и диже се.

=— Веле варошани... — Видјећемо! плане Раде и очи му синуше. —

Не дам земље, док ми је глава жива!... Не дам је до Бога!

— Пусти Раде, синко! што слушаш туђе људе умјеша се стара.

Али Раду ковачеве ријечи разјарише, и у срџби одлучи, да даље нс чека. Већ сутра још поћи ће к газди, па нек превали, куд је накренула !