Srpski književni glasnik

У у:

“

..

3

к · -

84 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

сачувам дједовину својој дјеци Могао би и побјећи преко границе2 Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, од кад је мудри Швабо и тамо засјео... Их! блажена она времена, док је одмах преко планине турско било... Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас> Данхс те туку, киње на сваки начин, гуле са законом у руци... и не даду ти да плачеш... Зар није таког И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је, и тада му је лакше. Зар није газда покојнога оца вараор Веле: ко умије њему двије.. Добро! Али што ради закон да одбрани оне који не умију2г Што ради да заштити сирочад» — и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта, да раде од нас они што могу и умију, што их је воља!... Тако је! А зар смо ми криви што не умијемог У њиховим рукама је и знање и закон... То двоје, и у газдиним је рукама. Гони ме с мога прага законом у руци... Да, у њега је знање и закон!... а у мене... Нож! — помисли. —— Е, неће, бога ми, што је намислио, или ако баш хоће мора да је крвљу плати! Зар не вриједи више моје земље: оранице, ливаде, одгојци од његова увела животаг Зар да ме земља прокуне, што је не осветих... Та дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бјаше главу заложио2... Нећу је пустити без крви, нећу Бога ми! — изрече гласно.

— Зар клапиш, Раде» — јави се стара. — Спавај синко!

Али Раде узбуђен мислима и не мисли на спавање, већ се диже и приђе ка огњишту. Жена ћутке диже се за њим и успири ватру.

Раде гледајући у пламен, мекша;... и наједном учини му се да се безразложно срди: газда ће бати бољи, примиће новац на рачун, а послијс што Бог да!

И премишљајући о томе пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу.

При свјетлости пламена, броји новац, раздијели га прама вриједности и опет у торбу слаже.