Srpski književni glasnik
86 Српски Књижевни ГЛАСНИК.
Раде пође напријед. Пролазећи мимо икону светога Николе. хришћанскога, прекрсти се по навади.
У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч...
Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.
— Донесох све што имам — вели, док господар сједа за стб. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете... Ево свих пара! — вели, спртивши се. И држећи торбу у руци упита:
— У што ћеш да их преручим >
— Је ли све» — упита газда, на око безбрижан.
Раде не одговори, већ мјесто одговора, унесе свој поглед газди у очи.
Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се, да су овако као у Раде ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође да прекупи баштину покојнога синовца Нике. Али, помисли, Радине јаче се сјакте... А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне на страну.
— Је ли свег — понови газда.
Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и извадивши из 3 ТОРИЕ пошљедњи завежљај вели газди:
— Броји! Има га доста !
— Ајде, де, да видимо — говори газда — дријеши завежљаје, и броји.
Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрени новац, и гледајући у новац и у газдине набухнуле. прсте, опет му је одвратно... гадно,... и видивши да је газда добројио, упита га:
— Је ли достар
— Није овдје, брате, ни пети дио! — узврати газда