Srpski književni glasnik

90 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Сутра-дан, у осам по турски (по такој врућини у ово доба! пола три), и после дуже вожње, угледах Тефтердарову Башту. Непријатно ми што идем сама непознатој, и смишљам чиме да почнем. „Послао ме Џемалбеј, потпуковник...“ Никад ми се рука није теже дигла ни лакше лупнула на врата. Али нисам ни мало чекала: отвори ми једна Европљанка..., гувернанта место слушкиње. Јавих јој се, и хтедох мимо њу, а она се осмехну и рече: „Мадам Ас'м-беј, Ђулистан-Исмет“. Ја не умедох да се приберем и да се и сама представим. Једва ако има тридесет. Рахим-бејовица је дама, Ризванбеговићева племићка, Џемал-бејовица лепотица, Ђулистан- Исметханум обична интелигентна, европски образована жена.

Кад смо селе у салону, европски намештену, С клавиром, с француским и енглеским књигама, с много свезака часописа РМеогет) ој Кетет), ја сам чекала да она почне, као домаћица; али кад она ћути, ја почех, на француском, ко ме је послао, извињавајући се што је узнемирујем непозната. Она ми одговори, на француском, али мислећи се, да ме очекивала с необичним нестрпљењем, јер дете јој казало да су ме послали официри и да сам Српкиња.

— Ја сам, Ханум, хтела у Европу, па сам окренула пут на ову страну, и то просто стога што сам у новинама читала један допис из Солуна, да како је Устав проглашен, овде турске жене иду развијене, шетају се с људима... Ја одавно познајем те затворене тице, те сам волела да их видим чим су пуштене у слободу, излетеле из кафеза, — умеју ли да лете. Она се јетко насмеја и рече:

— ФОие! тепзопсе! И још једна лаж, да је један новинар интервјуисао турске жене у харему! У харем не може мушко... Тај допис је преведен на све језике; и чини ми се да нема француских новина без њега. „Један наш колега ушао у харем и интервјуисао ту и ту хануму... Ђулистан-ханума васпитава сама своју децу“. Па шта је то необичног У нас мајка васпитава децу. Тај допис је довео у Солун пуно странкиња, а оне заредиле из харема у харем

1 =