Srpski književni glasnik

По 5 2 “>

Писма из СОлуНА. 95

— А као мајке женске деце»

-— Женској деци нам је у чаршафу добро.

Ова образована, интелигентна, озбиљна и љубазна жена задржала ме читава два сата; и пошто нема слушкиње служила ме сирупом сама; и изјавила је жељу дала да се дописујемо; а да бих јој, док сам овде, опет дошла, ми на читање једну књигу, Га Гетте.

Ја бих, моја Лујза, овде могла да завршим; али

имам још нешто.

Кад прођох задовољна мимо Ђулистан-Исмет-ханумину кућу, ја сретох две турске жене у црним свиленим чаршафима. Биле су откривена лица, па кад су се мени приближиле, покрише га црним густим печетом. Мени ово би зачудо. као да ће да се сретву с човеком! Залржаше ме. Једна поче течно и чисто француски:

— Ви, Мадам, идете од Ђулистан-хануме 2

— Отуд идем, Ханум.

— Јесте ли говориле о развијању турских женаг

— Највише о томе. "

— Је ли Ђулистан-ханума и данас пред вама као јуче пред Енглескињом певала оду чаршафуг

— Хвалила га... његове добре стране...

— О, Мадам, и та образована, толико интелигентна, најслободоумнија наша жена — неискрена: Деспотизам деспота Абдул-Хамида васпитао нас да смо неискрене; да у пријатељу гледамо непријатеља; да покаткад посумњамо у благост и милосрдност Бога. Ах, ах, ах, Мадам! Да је та интелигентна искрена, крсз њена би уста, јуче и данас, проговорило толико милиона њених сестара; она би заплакала душом свију муслиманских жена у кућу затворених а на улици опремљених као за карневал. Није истина да нас је затворила наша лепа пророкова вера: затворио нас је егопзам наших мужева. Ах, Мадам, наши су мужеви љубоморни: шшо је њихно да нико не види. Она има добра мужа, кога воли, па и због тога, да не би њега вређала, она није хтела да буде искрена ни кад је смела. Да је искрена, она би заплакала не као