Srpski književni glasnik

' м

96 Српски Књижевни Гласник.

жена, него као мајка женске деце, јер она је добра мајка... Ми се радујемо овој слободи, али не потпуно: наше кћери и даље остају апсенице, и даље морају да чувају свој кафез... Али, Мадам, и нама ће да прекипи. Међу новима је пуно спремних за преврат: наши људи су нас наоружали — просвећеношћу., Револуција младотурака је с белим заставама; револуција младотуркиња биће с крвавим... Најстарији старци придружили се младотурцима, па заједно пљескају кад се узвикне: Живела слобода! Најстарије старице придружиће се младотуркињама, нама новим, кад... Мадам! нећемо више да смо апсенице! и нећемо довека да смо: мушкој деци мајке а женској маћехе!...

Оне ме оставише; а ја, изненађена оваким говором, какав никад ни у једном харему нисам чула, и дубоко потресена, продужих пут. ИМ окренух се, као да ће ми оне рећи довиђења: до виђења у новој револуцији!...

Мила, мила Лујза, до виђења!...

Твоја

ЈЕЛЕНА.