Srpski književni glasnik

У ПРУ,

у

МР > УУ ПРИ ње НЕ

о ПРУ ђ РТА

МОЈ ЖИВОТ.

(ПРИЧА ЈЕДНОГ ПАЛАНЧАНИНА).

(2) П

Међу пријатељима дилетантских представа, концерата и живих слика с добротворном сврхом, прво је место у вароши припадало Ажогинима, који су живели у својој кући у Великој Племићској улици; они су увек давали просторије и чак су узимали на себе све бриге и трошкове. Ова богата спахијска породица имала је у округу око три хиљаде десетине с раскошним домом, али село нису волели и живели су и зими и лети у вароши. Састојала се од мајке, високе, сухоњаве, деликатне даме, која је носила кратке косе, кратак жакетић и просту сукњу по енглески, — и три кћери, које, кад би о њима говорили, нису називали по именима већ просто: старија, средња и млађа. Све су оне имале ружне, оштре подбратке, биле су кратковиде, погурене, одевене онако као и мати, непријатно су шушкале у говору, па ипак би, без обзира на то, обавезно участвовале у свакој представи и стално би радиле нешто с добротворном сврхом — представљале би, читале, певале. Биле су веома 03збиљне и никад се нису осмехнуле, и чак су у водвиљима с певањем играле без најмање веселости, са озбиљним изгледом, као да се баве књиговодством.

Ја сам волео наше представе, а нарочито пробе, честе, мало бесмислене, шумне, после којих би нам да-

вали вечеру. У избирању комада и у подељивању улога

!