Srpski književni glasnik

РК 1

О

8 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

ја нисам узимао никаквог учешћа. На мени је лежао закулисни део. Ја сам малао декорације, преписивао улоге, суфлирао, шминкао, и на мени је такође било да удешавам разне ефекте, као што је гром, певање славуја и тако даље. Пошто нисам имао друштвени положај ни уљудно одело, то би се на пробама држао усамљен, у сенци кулиса, и стидљиво бих ћутао.

Декорације бих малао код Ажогиних у шупи или на дворишту. Помагао би ми молер, или како се сам називао, предузимач молерских радова, Иванов Андреја, човек педесетих година, висок, врло мршав и блед, упалих груди, упалих слепих очију и с плавим испод очију, мало чак страшан по изгледу. Боловао је од неке изнуравајуће болести, и сваке би јесени и пролеће говорили о њему, да ће отићи на онај свет, али би он, пошто полежи, устао и после би говорио с чуђењем: „А ја опет нисам умро!“

У вароши су га звали Ротква и говорили, да му је то право породично име. Он је волео позориште онако, као ја, и само што би дочуо, да ми намеравамо приредити представу, бацио би сав свој рад па би отишао Амжогинима да мала декорације.

Сутра дан по објашњењу са сестром, ја сам од јутра до мрака радио код Ажогиних. Проба беше одређена за седам часова у вече, и на читав час пре почетка у дворници већ беху на окупу сви дилетанти, и по позорници су ходале старија, средња и млађа, и читаху из свешчица. У дугачком црвенкастом огртачу и са шалом, омотаним око врата, Ротква је већ стајао, прислонив се главом о зид, и гледао на позорницу с побожним изразом. Ажогина-мати прилазила би час једном, час другом госту и говорила сваком штогод пријатно. Имала је манир да оштро гледа у лице и да говори тихо, као тајом.

— Зацело, тешко је малати декорације, — рече тихо, прилазећи ми. — Ја сам баш сад говорила с госпођом Муфке о празноверицама, и видела сам, како сте ушли. Боже мој, ја сам се сав, сав свој живот борила