Srpski književni glasnik

Мој живот. 103

чак и оне старе и поштоване, спавале су у кухињи на поду и покривале се дроњцима. Кад је мрс по кућама је ударало на боршч,' а кад је пост — на јесетру, пржену на маслу од сунцокрета. Јели су неукусно, пили нездраву воду. У општинском одбору, код губернатора, код митрополита, свуда по кућама годинама се говорило о том, да у вароши немамо добре и јевтине воде и да свакако треба позајмити од државне касе двеста хиљада за водовод; врло богати људи, којих је човек могао набрајати код нас у вароши око тридесет и који би, дешавало се, губили на картама читава имања, такође су пили рђаву воду и целог века ватрено говорили о зајму — и ја то нисам могао разумети; мени се чинило да би било простије узети и извадити тих двеста хиљада из свога џепа. _

У целој вароши нисам знао ни једног јединог поштеног човека. Мој је отац примао мито и уображавао, да му то дају из уживања према његовим душевним особинама; да би прелазили из разреда у разрез, гимназисти су ступали на храну код својих учитеља, а ови су узимали од њих силан новац; жена војног начелника за време рекрутовања узимала је мито од рекрута и чак је допуштала да је часте, и једном у цркви није могла устати после клечања, јер је била пијана; у време рекрутовања узимаху и лекари, а варошки лекар и ветеринар беху ударили намет на месарнице и крчме; у окружној школи трговали су са сведочанствима о свршеном трећем разреду; намесници су узимали од потчињеног "свештенства и црквених тутора; у варошкој, и мештанској управи,“ у физикату и у свима осталим управама викали су за сваким молиоцем: — „Треба захвалити !“ и молилац би се вратио да да 30—40 копјејака. А они, који мито нису узимали, као на пример, чиновници у

1 Чорба од цвекли (кува се од цвекли, меса и свињске масти).

2 Мештани су најнижи ред варошких становника (ситни трговци, занатлије, надничари, и т. д.).