Srpski književni glasnik

104 Српски Књижевни Гласник. суду, били су надувени, пружали су два прста, одликовали се хладноћом и површним суђењем, много се картали, много пили, женили се богато и, ван сваке сумње, на околину су имали штетан, развраћајући утицај. Само је од девојака вејала морална чистота; већина је од њих имала увишене тежње, поштене, чисте душе; али оне нису разумевале живот и веровале су, да се мито даје из уживања према душевним особинама, и, после удаје, брзо су стариле, клонуле и безнадно су тонуле у калу ниског, ситно-варошког живота.

(Наставиће се). Антон Чехов.

(Превео с руског Синиша С. БуЂЕВАЦ).