Srpski književni glasnik

ПЕСМЕ У ПРОЗИ. 107 ЊЕ:

Стегао сам решетку и тресао снажно, да је раскинем, да полетим у ову слободу, у овај ваздух пун свежине и живота, као помаман.

_Али решетка је била непобедива, и није попуштала. Само по каткад мине поред ње мрачни и неми стражар __ са бајонетом који се силно блиста према сунцу.

УТРВЕНЕ СТАЗЕ.

______ Стазе беле, праве, засуте ситно истуцаним шљунком, ___којима иду гомиле људи са ропском послушношћу и сле- м пилом, за мене немају дражи.

| |. Ја не волим ове утрвене стазе што све воде једној :

јх одређеној мети, којој сви греду са сигурношћу и без 4 М_____ стрепње. ; ЊЕ ___Ја не волим ове утрвене стазе које су нам одмах, У анини - од рођења, наметнуте, као кврге које коче разум и "

- __стежу“ срце. Мени је досадно ићи овим удешеним стазама, овешталим, јасним, где је све одређено, као на дану.

Ја бих путање нејасне, нове, свеже, које воде ме___тама непронађеним, мутним, које воде неким непознатим ___ шумама где лишће тако чудно шуми а орлови се тако _ високо пењу.

У Ја бих неке стазе непознате, ненаговештене, које нису постојале, које нису никад постојале.

Коста ПЕТРОВИЋ.