Srpski književni glasnik
ПЕСМЕ У ПРОЗИ. 107 ЊЕ:
Стегао сам решетку и тресао снажно, да је раскинем, да полетим у ову слободу, у овај ваздух пун свежине и живота, као помаман.
_Али решетка је била непобедива, и није попуштала. Само по каткад мине поред ње мрачни и неми стражар __ са бајонетом који се силно блиста према сунцу.
УТРВЕНЕ СТАЗЕ.
______ Стазе беле, праве, засуте ситно истуцаним шљунком, ___којима иду гомиле људи са ропском послушношћу и сле- м пилом, за мене немају дражи.
| |. Ја не волим ове утрвене стазе што све воде једној :
јх одређеној мети, којој сви греду са сигурношћу и без 4 М_____ стрепње. ; ЊЕ ___Ја не волим ове утрвене стазе које су нам одмах, У анини - од рођења, наметнуте, као кврге које коче разум и "
- __стежу“ срце. Мени је досадно ићи овим удешеним стазама, овешталим, јасним, где је све одређено, као на дану.
Ја бих путање нејасне, нове, свеже, које воде ме___тама непронађеним, мутним, које воде неким непознатим ___ шумама где лишће тако чудно шуми а орлови се тако _ високо пењу.
У Ја бих неке стазе непознате, ненаговештене, које нису постојале, које нису никад постојале.
Коста ПЕТРОВИЋ.