Srpski književni glasnik

ЗАШТО СЕ ВИШЕ НЕ КУПУЈУ РОМАНИ.

(ИЗ САВРЕМЕНОГ ФРАНЦУСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЖИВОТА).

Да се песници више не читају, ако су се уопште кадгод и читали, ствар је сваком позната и не треба данас томе тражити узроке. Сили Придом, члан Академије један од највећих и најрадије читаних савремених француских песника, после четрдесет година књижевног рада, на крају свога живота, имао је три хиљаде динара годишње ренте од својих дела — колико би имао да је само половину тога времена аутоматски радио на деловодном протоколу. И то је био Сили Придом. Другим песницима остало је да читају једне друге, и то најчешће примерке песама које су измењали међу собом. Осталим људима „борба за живот“ и „дух времена“ не остављају времена за поетску сањарију. Оно мало потребе за „идеалом“ које има данашње поколење, тежње да изиђе ван себе, да се дигне ван земље, изгледа да је музика узела на себе да подмири, и то је учинила на рачун поезије.

Али у последње време не говори се више само о кризи поезије него се говори уопште о кризи књиге. Са свих се страна чују и читају жалбе да се књиге више не купују и да је књижарски крах ту. Срећом, те су жалбе и бојазни за сада претеране, и ако се може данас с правом говорити још о каквој кризи у књижевном и књижарском свету, сем о кризи песама, то је о кризи романа и приповетке.

Спорити овај факт немогућно је: цифре су ту које то не допуштају. Тим поводом париски ГПреглед, у једном