Srpski književni glasnik

Мој живот. 23

вали да ступим у добровољце; други — у апотеку, трећи — у телеграф; али сад, кад ми је већ прошло двадесет пет година и појавиле се чак седе власи на слепим очима, и кад сам већ био и у добровољцима, и у фармацајтима, и у телеграфу, све земаљско за мене као да је било већ исцрпено, те ме нису већ ни саветовали, него би само уздисали или махали главом.

— Шта ти мислиш о себи» — настави отац. — У твојим годинама млади људи имају већ сталан положај у друштву. А погледај шта си ти: пролетер, просјак, живиш оцу на врату!

И, по обичају, стаде говорити о томе, како садашњи млади људи пропадају, пропадају од неверовања, материјализма и сувишној високоумља, и како треба забранити дилетантске представе, јер оне одвраћају младе људе од вере и дужности.

— Сутра ћемо отићи заједно, и ти ћеш се оправ"сати пред управником и обећати му, да ћеш служити

савесно, — заврши он. Ни једног јединог дана не треба да си без друштвеног положаја. — Молим вас да ме саслушате, — рекох ја снуж-

дено, не надајући се ничем добром од овог разговора. — То што ви зовете друштвени положај, то је привилегија капитала и образовања. Сиромашни и необразовани људи зарађују себи кору хлеба физичким радом, и ја не видим разлог, зашто баш ја да будем изузетак. — Ти кад почнеш говорити о физичком раду, онда то испада глупо и бљутаво! — рече отац раздражено. — Разумеј, тупоглавче један, разумеј, празна главо, да ти, осим грубе физичке снаге, имаш још дух Божји, свети огањ, који те у највећем степену одликује од магарца или од гмизаваца и приближује божанству. Најбољи су људи радили читаве хиљаде година да би човечанству прибавили тај огањ. Твој прадед Полозњев, генерал, 6орио се на Бородину, дед ти је био песник, беседник и вођа племства, стриц — педагог, напослетку, ја, твој отац