Srpski književni glasnik

26 Српски Књижевни Гласник.

није изгледало особито тешко, пошто ми се чинило, да сам врло снажан, издржљив, способан за најтежи рад. Предстојао ми је једнолики радни живот с гладовањем, смрадом и грубим животним околностима, с непрестаном мишљу о заради ио кори хлеба. И ко зна — враћајући се с рада Великом Племићском улицом, ја ћу, можда, не једном још позавидети инжењеру Должикову, који живи од умног рада, али сад мислити о тим мојим будућим незгодама беше ми пријатно. Некад бих маштао о духовној делатности, замишљајући себе час као учитеља, час као лекара, час као писца, — али су маште и остале маште; Наклоност према умним насладама, — на пример према позоришту или читању, — код мене је била развијена до страсти, но да ли сам имао способности за умни рад, — не знам. У гимназији сам осећао несавладљиву одвратност према грчком језику, тако да су ме морали извадити из четвртог разреда. Дуго су ишли репетитори и спремали ме за пети разред, после сам служио по разним надлештвима, проводећи већи део дана сасвим узалуд, и говорили су ми, да је то — умни рад; за моју делатност у сфери школској и службеној није требало ни напрезања ума, ни талента, ни личних способност, ни творачког талента духа: она је била машина; а такав умни рад ја стављам испод физичког, презирем га и не мислим, да он ма и за један једини тренутак може служити као оправдање беспосленог, безбрижног живота, пошто сам он није ништа друго, до обмана, једна врста те беспослености. По свој вероватности, за прави умни рад нисам знао никада. |

Наступи вече. Ми смо становали у Великој Племићској улици — то је била главна улица у вароши, и њом би се у вече шетао наш ђеац топде, јер није било ваљаног варошког парка. Та је дивна улица делом замењивала парк, пошто су јој са обе стране расле тополе, које су пријатно мирисале, особито после кише, и иза тараба и плотова нагињало се багрење, високо жбуње јоргована, дивље вишње, јаблани. Мајски сутон, нежно