Srpski književni glasnik

38 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

ности, докле не добије реч млађе покољење са здравијим осећањем.

Зар да се, према томе, осврћемо на уметностг Тако ће ми се пребацивати срдито. Но, кад се сетимо опаких пустошења, што их је извршио историзам у уметности, онда би то био барем покушај пун наде, кад бисмо уда. рили супротним путем. А ко посматра уметнички живот нашега доба мирним и симпатичним погледима, тај мора признати. да је и најрадикалније окретање од сваколике традиције, што важи као начело великих и моћних уметничких група, донело више користи него штете. Кад би такозвана велика уметничка блага Европе, све државне и владалачке галерије из Париза, Берлина, Мадрида, Дрезде и тако даље, првом згодном приликом била продата у Америку, онда би тим било поможено свима суделовачима. Јер, будући је продирање антике у своје време спречило самоникло развијање наше уметности, то је морало изнова почето да стварамо. И ми смо на најбољем путу за то. Америчанима би пак, у њихову тражењу сопствене уметности, (коју они желе да подигну смешном, врло високом заштитном царином), тачније проучавање прошлих ступњева било од велике помоћи. Јер у овој области важи подједнако Фурјеов биолошки основни закон, наиме, да свако индивидуално развиће мора укратко да прође кроз низ развића рода. Ми смо ово прешли у претераној мери, толико да смо добили потпуну утрну-

лост функција, стога нека би се нови, будући власници.

опаметили да приреде себи у разумној мери ово утицање.

Јер са уметношћу требало би да буде исто што и са науком. Ток развића у обеју једнак је по суштини. Обе освајају нове области унутрашњег и спољашњег света у корист својих сврха, ито са општим послетком: кад појединац буде срећан да учини неко освајање, онда и целина има право да то усвоји као заједничко добро укупне науке, односно укупне уметности, што она доиста и чини. Тако се сећам да сам пре двадесет година спазио у Народној Галерији једну слику од Фликела, на