Srpski književni glasnik

49 Српски Књажевни Гласник.

истинска глад и жеђ. Да је такво васпитање, са онаким

циљем и оваким резултатима, противно природи, то осећа:

само инстинкт омладине, јер је у ње још природни инстинкт, који се тек доцније вештачки и насилно саломи онаким васпитањем“.

Трећина једнога столећа већ је протекла, откако су горње речи поникле из једног намученог срца, па колико су међутим ствари пошле на боље: Неутешно мало. Још увек је највећа мера до које могу заступници природних наука. који највише трпе са ове неприродности образовне сврхе, да се осоколе: да полугласно помену, како њихова наука не садржи баш мању образовну вредност него ли старокласична настава. Но, да старофилолошка настава нема толике образовне вредности, да би се могла мерити са наставом из природних наука, већ да она има управ негативну вредност по образовање, јер се од ње више заглупи него ли умудри, у то је велика већина наших савременика уверена из дубине душе. Но ко се усуди да тако што јавно искаже, тај навлачи на себе друштвену осуду, која је готова за свакога, ко издаје јавне тајне.

Пре кратког времена имао сам прилике да говорим у овом смислу у Бечу пред неких пет стотина слушалаца. Никада нисам у своме прилично дугом животу, као јавни говорник, толико и тако бурно прекидан дуготрајним одобравањем, као тада; никада нисам пре тога осетио свесно уверење, да сам изговорио потпуно оно, што је мислио и осећао многобројни збор, који преда мном беше. То ми је доказ, да ипак идемо унапред. За човека, који је превалио подне свога века, особено је уживање, кад упозна у садашњици баш оно време, у коме би он тако радо живео, докле се он са својим сопственим добом вазда осећао у противуречју. Но, можда је ово најмоћније средство да се појединац изведе из свести о својој личности и да се узвиси до свести о човечанству.

Др. Вилхелм (ОСТВАЛД. (С немачког превео П. Ј. И.).

2" ГМ њ з и. <=“. >

КУ