Srpski književni glasnik

__

МР У РИД] РА

ЕС РЕЧ У

=..." 4»

Му У,

50 Српски Књижевни Гласник.

Марко жив, и да је говорио с једним Прилепчанином. Он је у једној красној кући на једном пустом острову. Марко га је лијепо примио и рекао му да ће скоро доћи вријеме „да шетатђ тон пакђ по земи“. (Спом. дјело, стр. 528.). И овдје се вели, да је видевши пушку отишао од свијета, јер и дијете може да убије најбољег јунака.

У збирци Вука Врчевића!: има прича, како се Херцеговац срео с Краљевићем Марком. Марко му попио и платио сво вино, које је овај гонио и рече му, да чека само згодну прилику, да опет дође међу Србе. Марко је изгледао „колико данашња четири човјека, сиједе браде до ниже паса, а бркове бацио про рамена те му висе низ леђа“.

У Остојића (спомјенуто дјело Ш, стргна 50) вели се: „Народ у Прилепу прича да је Марко и сад у животу. Он је заронио у сиње море заједно са својим Шарцем и оружјем и тамо борави у једној соби на дну мора. Кад тимари својега Шарца путници на мору јасно чују његово чешало. У поноћ, у глуво доба, долази Марко у свој град и узима из амбара зоб за Шарца“.

(Свршиће се)

ВладимиР ЋОРОВИЋ.

1 Српске народне приповијетке, понајвише кратке и шаљиве. Биоград 1868. стр. 106.