Srpski književni glasnik

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

безсћаећје дег аЛегеп 5пачам! сћеп Глегаштеп, хоп От. М. Мшко. Гердо, 1908.

Већ од много година осјећа се потреба за једном добром, тачном, књижевно написаном историјом југословенских књижевности, а српске и хрватске на посе, јер старији радови, Јагићев и Новаковићев, данас више не могу више да задовоље, а новији радови, на пример Брозов и Грчићев, стоје и ван науке и ван књижевности. Стога је појава ове књиге од значаја по нас, и ако ни она не доноси оно, што се од ње надало. Г. М. Мурко, који је из старе књижевности дао само једну ствар, студију (О седам мудраца, радио је на једном пољу, гдје није имао увијек ни стручног схватања, ни детаљног познавања предмета и гдје се више него игдје тражи права филолошка акрибија. Он има мјестимице и тачних опажања и добра излагања, књига му се да употребити, али је још увијек далеко од тога да значи један дефинитиван добитак. А писана је, по самом признању Г. Мурка, са нарочитим претензијама, са жељом, да буде један научни компендиј.

Има велик број и стварних и општих примједаба, које се дају учинити овом дјелу Г. Мурка. Прије свега, у уводним партијама оно није ни боље, ни стручније од обичних новинарских чланака, и по својим разлозима и по свом говору. Чудно је, кад један стручан филолог, говорећи о националним границама у Маћедонији, мјесто

4%